Autohtone rase pasa u Srbiji

OVČARSKI PSI

Šarplaninac je poreklom sa planine Šare i Bistre, gde se upotrebljava kao izvanredan i nezamenljiv pas čuvar stada i imanja. Šarplaninac je rasa koja je dugo vremena bila poznata kao jugoslovenska rasa, odnosno rasa bivše SFRJ. Međutim, šarplaninac nikada nije nastanjivao čitavo područje bivše Jugoslavije, nego isključivo područja Makedonije, Kosova, Srbije i Crne Gore. Međunarodno je priznat tek 1939. godine i to pod imenom ilirski ovčar. Daleko poreklo šarplaninca može samo da se nagađa. Verovatno je u jednom ili više navrata u migracijama naroda iz Azije došao u Evropu i na Balkansko poluostrvo, zajedno sa stokom koju su ti narodi uzgajali. Zadržao se u osnovnom tipu samo u onim područjima gde je ovčarstvo ekstenzivnog tipa još uvek zastupljeno u velikoj meri.

Današnji šarplaninac je rezultat prirodne selekcije u zatvorenoj sredini, vekovima bez dodira sa psima drugačijeg tipa. Istovremeno je vrlo dobroćudan i vrlo oštar, ali samo kada se za to ukaže potreba. Vrlo je hrabar, spreman da se suprotstavi i mnogo jačem protivniku da bi odbranio svog vlasnika ili ono što mu je povereno na čuvanje čak i po cenu života

Šarplaninac je bio vekovima korišten kao čuvar i zaštitnik stada i pastira. Takođe, bio je čuvar kuće i dvorišta, posebno u zimskim mesecima kada su divlje životinje primorane glađu dolazile u sela. Vrlo često je bio korišten i kao lični čuvar i zaštitnik porodice. Odlazak žena, posebno sa Kosova i Makedonije, na rad u polje u pratnji jednog od ovih pasa gotovo je bilo u tradiciji, kao što su i deca koja su ostajala kod kuće bila poverena na čuvanje jednom ili više ovih pasa. U vreme bivše Jugoslavije, šarplaninac je veoma dugo bio korišten i od strane policije i vojske.

pansion pa pse merlin sarplaninacŠarplaninac je čuvar po instinktu. Jedna od njegovih odlika je da nikada ne laje bez razloga. Odan je svom vlasniku, a nepoverljiv prema strancima. Onda kada  prihvati gosta koji je pristigao, budno će da prati svaki njegov pokret. Dosta je tvrdoglav i dominantan pas i od njega ne treba očekivati izvođenje cirkuskih veština ili neprikosnovenu poslušnost u okviru vaspitanja. On je pas koji misli svojom glavom i većinu radnji radi po instinktu. On će savršeno dobro da razume  šta se od njega traži, ali to neće uraditi ako ne smatra da je potrebno.

Srpski pastirski pas je pastirska rasa koja postoji vekovima na brdima i planinama Srbije. Potiče od stare rase srpskih pastiraca sa Homoljskih planina. Populacija  na terenima Stare planine i Kopaonika verovatno je nastala mešanjem pasa koje su na to područije doveli sa sobom Vlasi i stanovništvo sa Kosova koje se u ove krajeve doselilo krajem 17. i početkom 18. veka.

pansion za pse srpski pastirski pasSrpski pastirski pas je odličan čuvar, sitniji je od šarplaninca i najčešće je crno-bele boje. Temperament ga svrstava u izvrsne branioce stada. Hrabar je i brz u borbi protiv vukova, ali i pri odbrani vlasnika. Vaspitanje u cilju odbrane stada  nije potrebno jer štenci već krajem drugog meseca starosti idu sa stadom. Izuzetno je poslušan,  veoma tih, retko laje, uvek je na oprezu i nije tvrdoglav, ali je odan isključivo jednom čoveku. Umesto da se ova rasa spasi, oživi i promoviše kao bogato i veoma važno nasleđe Balkana, ona je retka i ugrožena rasa kojoj preti izumiranje.

SRPSKI GONIČI

Pod nazivom goniči smatraju se lovački psi koji po tragu glasno gone divljač. Oni se oglašavaju kada naiđu na trag divljači, pritom nije potrebno da je vide. Prva ozbiljna istraživanja obavljena su 1905. godine kada su opisane tri velike grupe goniča na ovim prostorima: Srpski goniči (balkanci), Srpski trobojni goniči i Srpski žuti goniči, koji po svojim eksterijernim karakteristikama imaju određene razlike. Srpski goniči su kao grupa pasa na našim prostorima veoma rasprostranjeni i cenjeni među lovcima.

pansion za pse srpski gonicSrpski gonič je rasa pasa goniča koji su rašireni na teritoiriji Balkana. Može se pretpostaviti da su na formiranje ove rase značajnu ulogu imali goniči iz Male Azije.  Kinološki je zvanično priznata na međunarodnom nivou od  1948. godine. Još uvek se može sresti pod imenom „balkanski gonič“ ili u narodu „balkanac“. Krzno mu je kratke, guste i sjajne dlake lisičije boje sa crnim plaštom. Iznad svakog oka se nalazi crna mrlja. Vrlo istrajan gonič, koji se oglašava dubokim i visokim glasovnim tonovima, karakterističnim za goniče.

Srpski trobojni gonič je istog porekla kao i ostali goniči na Balkanu. Gađom tela je veoma sličan srpskom (balkanskom) goniču. Osnovna razlika ove dve rase je u boji krzna. Kako mu ime kaže, on je uvek trobojan. Srpski trobojni gonič je nemilosrdan lovac na sitnu divljač kao što su lisice i zečevi, međutim, zbog neustrašive naravi, koriste se i u lovu na divlje svinje. Ovaj nezavisni lovac ne posustaje nikada pred teškim terenom. U potrazi za plenom koristi fantastično razvijeno čulo njuha, a prodornim lavežom obaveštava lovca kada pronađe plen.

pansion za pse srpski trobojni gonicOsnovna boja je lisičije crvena, sa crnim plaštom, a na glavi, vratu, donjim delovima ekstremiteta i vrhu repa se javlja bela boja. Ukupna površina bele boje ne bi smela da pređe jednu trećinu površine celog tela. Inače je hrabar, miran, privržen, odličnog njuha. Pitanje standardizacije pokrenuto je 1946. godine, a jedna od ideja je bila da bude varijetet balkanskog goniča. Kinološki savez Federativne Narodne Republike Jugoslavije, tj. Komisija za autohtone rase 1955. godine donosi odluku o standardizaciji ove rase. Kinološki je zvanično priznata na međunarodnom nivou 1961. godine. U narodu je poznat pod imenom „trobojac“.

pansion za pse srpski zuti gonicSrpski žuti goniči su psi srednje veličine, snažni i izdržljivi. Boje su žute do žuto crvene. Kod manjeg broja pasa javljaju se oznake bele boje na glavi, grudima, šapama, prednjim delovima nogu i vrhu repa. Za razliku od srpskog goniča, žuti gonič nema nijednu oznaku crne boje na telu. Upotrebljava se kao lovački pas za lov krupne i sitne dlakave divljači. Rasa nije još uvek priznata od strane Međunarodnog kinološkog saveza. Spada u ugrožene rase kojima preti izumiranje.

 

Pročitajte:

Share Button
 

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:


Postavite komentar

Please type the characters of this captcha image in the input box

Molimo Vas, prepišite slova sa slike u polje iznad