Najmračniji deo neba i jedna sjajna zvezda na njemu – Lajka

Poslednjih godina, mnogo se govori o naučnim dostignućima u svemiru, zaista fascinantni uspesi kao što je sletanje robotskog vozila Kjuriositija na Mars.

Svet u kome živimo je svet budućnosti. Povezani smo velikom globalnom telekomunikacionom mrežom, pristupamo globalnoj riznici znanja, približavamo se budućnosti davno opisanoj u naučno-fantastičnim knjigama, filmovima, serijama.

Često se prisetim Lajke, prvog živog bića koje je kružilo oko Zemlje i nažalost, prve žrtve u svemiru. Kao deca, svi smo znali ko je Lajka – jedan hrabar pas koji je odleteo u svemir, ali niko nam nije ispričao pravu, istinitu priču o njoj.

Pas mešanac, koga su šinteri uhvatili na ulici u Moskvi, a sovjetski naučnici prihvatili kao ozbiljnog kandidata za let u svemir. Rekli su, pas koji može da preživi moskovsku zimu na ulici, moći će izdržati i napor kosmičkog putovanja. U svemirskom centru je dobila nekoliko imena kao što su Kurdjavka i Limončik, ali na kraju je ipak ostala poznata pod imenom Lajka. Pre lansiranja, jedan od naučnika odveo je Lajku kući da se igra sa njegovom decom. U knjizi koja hronološki prikazuje priču o sovjetskoj medicini u svemiru, Dr Vladimir Jazdovski je napisao: „Želeo sam da uradim nešto lepo za nju: Ostalo joj je još tako malo vremena da živi“.

pansion merlin lajkaPrema dokumentima svemirske agencije NASA, Lajka je stavljena u satelit 31. oktobra 1957, tri dana pre početka misije. Temperature na mestu lansiranja bile su ekstremno niske u to doba godine, zbog čega je korišćeno crevo povezano na grejač, kako bi se održala toplota njene kabine. Dva asistenta su određena da neprekidno paze na Lajku do lansiranja. Pred poletanje 3. novembra 1957. sa kosmodroma Bajkonur, Lajkino krzno je obrisano alkoholom i pažljivo iščetkano. Na mesta gde je trebalo postaviti senzore za praćenje njenih telesnih funkcija nanet je jod. Kada je ubrzanje dostiglo vrhunac Lajkina brzina disanja se povećala tri do četiri puta u odnosu na brzinu pre poletanja. Senzori su pokazali da joj je brzina otkucaja srca bila 103 otkucaja u minutu pre poletanja, a da se popela na 240 tokom početka ubrzanja. Nakon što je dostigao orbitu, vrh Sputnjika 2 je uspešno odbačen. Međutim, središnji Blok A nije se odvojio kako je bilo planirano, što je onemogućilo pravilan rad sistema za regulisanje toplote. Neki od termoizolatora su se oštetili, usled čega je temperatura u kabini porasla na 40 °C. Nakon tri sata provedenih u bestežinskom stanju, Lajkin puls se spustio na 102 otkucaja u minutu, tri puta više vremena u odnosu na testove vršene na Zemlji, što je ukazivalo na to da je bila pod velikim stresom. Rana telemetrija ukazivala je na to da je Lajka, iako potresena, ipak jela hranu. Nakon približno pet do sedam sati leta, iz letelice se više nisu dobijali nikakvi znaci života.

Sputnjik 2 je za Lajku bio leteći grob. Ništa od toga kao deca nismo znali. Živeli smo u verovanju da nam Lajka nagoveštava dolazak veličanstvene budućnosti. Nijedno dete na svetu nije razmišljalo o propagandi “hladnog rata”, već smo gledali u nebo i mahali Lajki, uvereni da je ona sletela u neki drugi svet, možda lepši nego ovaj naš. pansion merlin spomenik lajka

Spomenik Lajki u Moskvi

Pročitajte:

Share Button
 

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:


Postavite komentar

Please type the characters of this captcha image in the input box

Molimo Vas, prepišite slova sa slike u polje iznad