Zdravo za gotovo

Čovek je sklon mistifikovanju nepoznatih pojava, nedostižnih i nevidljivih stvari i bića, uzdizanju nemogućeg i verovanju u ono sto je čuo. Ono sto mu je dostupno i svakodnevno opipljivo, često uzima zdravo za gotovo i ne daje mu značaj. Moderan čovek je izgubio oštrinu skoro svih čula i zanemario ono što u prirodi stvari zapravo jeste. Koliko god bio moderan i savremen, čovek je dete prirode i određene moći su mu date samim tim. Čovek je dobio moć da kontroliše psa. Moć da bude sam Bog psu.

Nije mit, niti je rekla – kazala priča, već činjenica da je čovek u svom ranijem dobu mnogo više cenio i poštovao prirodu. Bio je svestan njene moći i pokoravao joj se, koristio je njene blagodeti i živeo u skladu s njom. Priroda mu se odužila i darovala saputnika. Psa. Biće koje nije ni nalik čoveku, više je nalik vuku, divljoj životinji, a opet, najsličniji čoveku. Narodi sa različitih kontinenata su najrazličitije doživljavali to čudesno biće, neki su ga smatrali svetom životinjom, neki su ga smatrali samim Bogom, neki opet…

Priroda nam je sve dala s razlogom, te tako i psa. Čovek ga je s vremenom počeo shvatati zdravo za gotovo i zanemario je njegovu svrhu. Čovek je zanemario psa u svakom pogledu i samo mali broj srećnika (ako uzmemo u obzir svu populaciju pasa) uživa život dostojan psa. Drevna pogodba između čoveka i psa je izneverena od stane čoveka. Pas ostaje pas, a čovek se pokazao kao nečovek. Postoji li bolji primer od toga da psu možete učiniti zlodelo kakvo samo monstruozni um čoveka moze učiniti, a pas će vas samo molećivo gledati i u činu zlodela vam opraštati sve što mu činite, čak i tada vas voleći jer ste vi čovek, za njega sveto biće, Bog i neko koga će pratiti do smrti. Pas više nije vuk, već je upravo pas, biće koje živi da bi bilo pratilac čoveku, i njegova druga svrha ne postoji. Pas bio u vlasništvu ili ne, on je taj koji treba čoveka. Jer, da čovek nije želeo da ima takvu životinju pored sebe, ona ne bi ni postojala. Ali, uzimajući psa zdravo za gotovo, kao poklon čiji značaj vremenom izbledi, pas je postao prenamnoženi korov koji po zakonima recimo Rumunije treba da bude eutanaziran.

Svi mi koji volimo pse, živimo ušuškani u lepršavim mislima o ljubavi s njima, radosnim trenucima koje pružamo jedni drugima, ne možemo da zamislimo život bez njih i tretiramo ih kao ravnopravne članove ljudske zajednice. Hranimo ih najslasnijim zalogajima, spavaju u našim krevetima, negovani su najkvalitetnijim proizvodima modernog doba za negu pasa, obučeni su po zadnjoj modi, dajemo im ljudske osobine, razgovaramo s njima, uramljujemo njihove fotografije, nakon uginuća pravimo obeležja njihovih večnih staništa… Vodimo ih na more, putuju svetom, žive u luksuzu i imaju sve privilegije koje čovek može da im pruži.

luksuz za pse pansion

Koliko puta ste prošli ulicom sa svojim srećnim, razmaženim psom i videli prizor jadnika koji je šugav, mršav, bolestan, gladan i unezveren od težine preživljavanja na ulici? Bez čoveka koji ga voli, bez doma, bez hrane, topline i mekanog kreveta?

Svaki taj ulični pas čija je sudbina neizvesna, dospeo je tu gde jeste upravo zato što su ljudi smatrali njegovu vrstu zdravo za gotovo i dopustili da najbolji prijatelj (što nije fraza) završi kao društveni problem. Zašto svinje, krave i ostale domaće životinje ne hodaju slobodno kao napuštene životinje po ulicama, gradovima?
Pas nije korisna životinja jer nije jestiva, u nekom drugom smislu ne donosi novac, a čovek je život pretočio u novac i koristoljublje.

Pas je shvaćen zdravo za gotovo jer se čoveku predao i srozao želeci da bude sve ono sto čovek od njega želi, a čovek je potpuno zanemario jedno pitanje – kakav bi bio svet da ne postoji pas?
Da li bi svest čoveka bila ista da nije „odrastao“ evolucijski uz psa? Da li bi čovek bio isti kao što je sada da nije imao vekovnog pratioca? Da li bi čovek mogao da živi bez psa zaista? Pas bi bez čoveka sigurno mogao, da ga čovek nekada davno nije prevario i obećao mu prijateljstvo koje će trajati zauvek. Pas je pružio šapu i pristao na pogodbu. Do dan danas, pas se drži pogodbe…

zdravo za gotovo pansion

Pročitajte:

 

Share Button
 

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:


Trackbacks/Pingbacks

  1. Tia i Bobi | Pansion za pse

Postavite komentar

Please type the characters of this captcha image in the input box

Molimo Vas, prepišite slova sa slike u polje iznad