Tia i Bobi

U naselju gde je živela Tia, vrzmalo se mnogo pasa kojima je ulica bila jedini dom. Deca iz naselja su ih volela, igrala se s njima, hranili su ih u skladu s mogućnostima i brinuli o njima na neki dečiji način. Mentalitet ljudi iz tog kraja nije prihvatao pse kao što dolikuje i deca su često imala neprijatnosti od strane roditelja, komšija, jer tobože deca dovlače pse, mogli bi da zarade neku boleštinu, pse ne treba hraniti, već oterati…Deca su često krijući od starijih donosila hranu iz kuće pa čak i po cenu batina. Psi su voleli decu i deca njih. Svaki pas je imao svog „vlasnika“, neko dete koje je smatralo da je baš taj pas njegov. Nekada je jedan pas imao više „vlasnika“ jer je bilo više dece nego pasa, pa su se morali nekako da se dogovore oko “vlasništva”.

Jednog od tih pasa niko nije želeo i jedino on nije imao ime. Uvek se držao po strani jer su ga svi izbegavali. Bio je visok, žut sa crnim plaštom. Imao je šugu, buve i bio je jako mršav. Jedna stidljiva devojčica se sažalila na njega i dala mu ime Bobi. Novac koji je dobijala za užinu u školi, skupljala je za vakcine i lečenje. Druga deca su bila zaokupljena „svojim“ psima, a ona je brinula o tome kako da pomogne Bobiju. Pitala je roditelje da li bi mogla da ga usvoji, ali oni su odbili.

tia bobi

Tia je smislila plan. Izlečiće ga, uhraniti, vaspitati, on će se sigurno dopasti njenim roditeljima i oni će joj dozvoliti da ga usvoji. Skupila je novac, odvela ga krijući od svih veterinaru, na šta je on rekao: „Da li tvoji roditelji znaju da ti brineš o ovom psu?“ Tia je bila dete, imala je osam godina, ali je znala da želi da učini sve da Bobiju pomogne. „Da“ – odgovorila je. “Oni su mi i dali novac da izlečim Bobija. Kada bude zdrav i lep, moći ću da ga usvojim.” Veterinar joj naravno nije poverovao, ali je psu pružio neophodnu pomoć.

Pao je sneg i došli su prvi mrazevi. Svaku noć, Tia je krišom gledala kroz prozor i očima tražila Bobija. Brinula se da li mu je hladno i maštala je kako će uskoro moći da ga pokrije toplim ćebencetom i pruži mu dom.

Svako veče, u sedam sati, Tia je odlazila pešice na periferiju po kozije mleko. Insistirala je da ide baš ona jer je to bilo vreme koje je provodila sa svojim vernim pratiocem. Bobijem. U dubokom snegu pararelni otisci velikih šapa i malih dečijih stopala. Ona je bila srećna jer je imala najboljeg prijatelja, koji je uvek pažljivo slušao i u stopu pratio. Bobi je bio srećan jer ga je prvi put u životu neko iskreno voleo.

Tia Bobi pansion za pse

Pred spavanje, Tia mu je mahala kroz prozor, a on je sedeo u snegu i gledao. Nakon pozdrava, on je nastavljao da luta snežnim ulicama. Do jutra. Ujutro je čekao i išao s njom do škole. Posle škole je pratio do kuće. Uveče su išli zajedno po mleko. I tako sve do proleća. Bobi je ozdravio i postao lep pas. Devojčica je sva ushićena pitala ponovo roditelje, da li bi sada mogli da ga usvoje i sva srećna je otčala po njega da ga pokaže roditeljima. Međutim, Bobija nije bilo nigde. Trčala je svim poznatim ulicama i dozivala ga, ali Bobi se nije pojavio. Pitala je sve poznate ljude da li su ga videli, a oni su odrično odmahivali glavom. Jedan dečak iz naselja joj je usput dobacio: „Ubili su ga lovci sinoć i bacili u reku, nemoj da ga tražiš više!“. Potpuno izbezumljena, nije poverovala u ono što je čula i trkom se uputila ka reci.

Meštani pričaju da leti dolazi jedan posetilac u rečnu dolinu o kome stanovnici ništa ne znaju. Spušta se iz nasmejane pošumljene zemlje i čeka nekoga. Veliki pas, predivnog krzna, sličan, a opet drugačiji od svih poznatih pasa, koji dolazi sam. Kažu da je to neki divlji pas, neki drugi opet tvrde da je to bio nečiji pas, pa se odmetnuo. Jedino što ih brine je neka devojčica  Tia koja zalazi u tu šumu. Ona tvrdi da nikada nije videla nikakvog psa u toj šumi.
Tia je uvek verovala da postoji mesto gde lutaju psi opterećeni težinom svoje tuge. Želela je da se sjedini sa svojim voljenim psom i pronašla je put. Ljubav je za nju bila jača od smrti i tako je ostalo zauvek.

Pročitajte ostale tekstove iz kategorije Moje priče:

Share Button
 

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove sa našeg bloga na svoj i-mejl.

Vaš i-mejl:


Postavite komentar

Please type the characters of this captcha image in the input box

Molimo Vas, prepišite slova sa slike u polje iznad