Sve iz ‘Etologija pasa’ kategorije

Zašto psi grebu po tlu?

Svaki vlasnik psa zna da njegov ljubimac, nakon što je obavio veliku nuždu, napravi nekoliko snažnih pokreta prednjim, a naročito zadnjim nogama, kao da pokušava zatrpati izmet.
Prvobitno objašnjenje ove pojave je bilo da se radi o ostatku ponašanja iz divljine, jer su preci današnjih pasa zatrpavali izmet kao što to rade mačke. Isto tako, mislilo se da je domestikacija (pripitomljavanje) poništila efikasnost takve akcije i da je to danas samo poslednji beskorisni i suvišni zaostatak jedne, nekada higijenske procedure.
Međutim, najnovija istraživanja pobijaju takav zaključak.
Vukovi, koji žive slobodni u divljini, takođe ne zatrpavaju svoj izmet. Oni kao i psi, raskopavaju tlo …

Zašto psi dižu zadnju nogu?

Danas svako zna da je uriniranje psa mužjaka više od izbacivanja otpadnih materija iz organizma. Prilikom šetnje, ono što psa najviše interesuje i što je u samom fokusu njegove pažnje je “čitanje” hemijskih poruka koje na zidovima i stubovima, tzv. markerima, na njihovoj teritoriji, ostavljaju drugi psi. Svaki marker, pas onjuši sa velikom pažnjom. Nakon što “pročita” poruku sa mirisom koji je tamo našao, on ostavi na istom mestu sopstvenu poruku.
Dok su štenad, bez obzira na pol, psi čučnu dok uriniraju, ali kad dođu u pubertet, tj. sa oko 8-9 meseci, mužjaci počnu urinirati tako što podižu zadnju nogu i štrckaju …

Zašto psi zavijaju?

Psi laju više nego vukovi, ali manje zavijaju. Razlog zbog koga psi retko zavijaju treba tražiti u razlici između društvenog života divljih vukova i društvenog života pasa, koji su domaće životinje.
Funkcija zavijanja je sinhronizacija i okupljanje čopora na akciju. Vukovi najviše zavijaju početkom noći, pre polaska u grupni lov, i u ranu zoru. Domaći psi, kojima hranu donosi njihov vlasnik, žive životom večnih mladunaca i potreba da se “pojača kohezija čopora” (koja je službeni zadatak ili svrha zavijanja) nije jedan od njihovih prioritetnih “zadataka”. Kod pasa se retko dogadja osipanje, razlaz čopora, tj. okolnost koja kod vukova podstiče zavijanje. Jedina …

Zašto psi vrte repom?

Pas vrti repom jer na taj način iskazuje emocije. Kada se pogleda na usporenom snimku, vrtenje repom obično naginje na jednu stranu. Mahanje repom na desnu stranu nagoveštava da je pas prijateljski nastrojen. Ukoliko pas vrti repom na levu stranu onda to znači da je pas nervozan i u stavu predostrožnosti. Pokreti repom su posledica kongitivne asimetrije, gde jedna hemisfera mozga kontroliše suprotnu stranu tela. Pažljivo posmatranje otkriva da neki psi mogu da prepoznaju raspoloženje drugih pasa po jedva primetnim pokretima repa.

Rep na 1.slici – pozitivno raspoloženje, rep na 2.slici – negativno raspoloženje kod psa
Ljudi često misle da pas koji …

Pas u krevetu vlasnika

Vlasnicima pasa ponekada smeta to što njihovi ljubimci uporno traže da spavaju u njihovom krevetu. Malim psima se češće udovoljava nego velikim, ali ako ste vlasnik recimo bernardinca, to može da predstavlja problem.
Zašto je psima baš toliko stalo da spavaju u blizini vlasnika?

Istina je da psi ustvari nikada ne prerastu mentalni uzrast šteneta. Obzirom da psi, čak i kad jednom odrastu, smatraju svoje ljudske gospodare pseudoroditeljima, sasvim je prirodno da ih instinkt tera da tokom spavanja budu što bliže uz telo svoje “majke”. U tom smislu, majka ne mora biti žena. Ako je neki pas emocionalno više vezan za domaćina …

Kako psi računaju vreme?

Većina vlasnika pasa će se složiti sa činjenicom da njihovi psi imaju istančan osećaj za vreme. Psi znaju kada je vreme za šetnju, kada treba da jedu i kada je vreme da spavaju.
Kako onda psi doživljavaju vreme? Počnimo od toga kako ljudi doživljavaju osećaj vremena kako bismo preciznije odredili kako to rade psi. Ljudi imaju sposobnost da se sete prošlih događaja i da se raduju budućim. Svaka osoba doživljava prolazak vremena na različite načine u različitom rasponu vremena. Albert Ajnštajn je o relativnosti vremena rekao: “Stavite ruku na vrelu ringlu, držite je jedan minut i izgledaće kao ceo sat. S druge …

Od vuka do čivave

Svi psi, od mešanaca do plemenitih pasa koje nastupaju na izložbama, od sićušnih čivava do ogromnih nemačkih doga, zapravo dele zajedničkog pretka, vuka.
Među psima postoje velike razlike u pogledu telesne građe, veličine i boje dlake, pa iako te razlike deluju dramatično, ipak su zanemarljive. Bez obzira na spoljašnje razlike, svi psi pripadaju biološki istoj vrsti. Psi malog formata, iako sitni, duboko u sebi kriju spoznaju da su zapravo moćni vukovi i tako se ponašaju. Kada se pojavi poštar, oni će na njega bučno lajati ili podmuklo režati, stavljajući mu tako do znanja da čuvaju svoju teritoriju. Mali psi će isto …

Kako pas razmišlja?

Ljudi se međusobno lako sporazumevaju jer pripadaju istoj vrsti i samim tim imaju mozak identične građe. Pas pripada vrsti koja je potpuno drugačije koncipirana, a struktura mozga se u mnogo čemu razlikuje od ljudskog. Pas nije svestan sebe niti svoje okoline u istoj meri kao čovek. Veština učenja kod pasa je ograničena. O inteligenciji se može govoriti samo uslovno. Suprotno tome, pas je specijalizovan u pogledu iskorištavanja mirisnih signala i u tome nadmašuje čoveka.
Pas nije inteligentan u ljudskom smislu, već je jednostavno drugačiji. On ume da uči, ali na potpuno drugi način u odnosu na nas ljude. Od presudne važnosti …

Pas koji laje ne ujeda?

Ljudi često misle da pas koji laje, zapravo preti. Lavež pasa je ustvari pseći znak za uzbunu kojim on alarmira druge članove čopora kome pripada (uključujući i nas ljude).
Značenje poruke koja se daje lavežom glasi: „Dešava se nešto neuobičajeno, budite na oprezu!“. U divljini taj alarm ima dve posledice: mladunci se sakriju gde stignu, a odrasli članovi čopora se okupe za akciju. U ljudskoj okolini pseći lavež je isto što je nekad bila zvonjava zvona, gonga ili trubljenje roga, znak da se „neko približava kapiji tvrđave“. Ovaj alarm ne govori da li je onaj ko se približava prijatelj ili neprijatelj, …

Uvod u etologiju – treći deo

Istovremeno sa pojavom rasnih pasa, na pozornici su se pojavile hiljade pasa mešanaca. Ljudi kojima je stalo samo do toga da imaju vernog i vedrog pratioca, koji će im „praviti društvo“, često preziru specijalizovane čistokrvne rase, kritikujući ih da su njihove specijane osobine i kvaliteti dovedeni do ekstrema koji zabrinjava, i da se zbog delovanja inbreedinga tj. parenja u srodstvu javljaju brojni problemi. Vrhunski odgajivači plemenitih rasa govore da to nije istina i uporno tvrde da se samo kod skupih, ekskluzivnih pasa vodi dovoljna briga o njihovim potrebama. Po mišljenju odgajivača upravo postupci vlasnika mešanaca imaju kao krajnju posledicu zanemarivanja …